Projektovanje / Koordinisanog rada svetlosnih signala duž poteza

Kada su svetlosnim signalima upravljane dve susedne i relativno bliske raskrsnice (do 800 m) međusobni uticaj rada signala je nesumljivo prisutan pa se povoljni upravljački efekti mogu ostvariti usaglašavanjem rada ovakvih signala. Međusobno usaglašeni rad svetlosnih signala na delu mreže (duž saobraćajnice ili njenog dela) ili na složenim raskrsninacama naziva se koordinisanim radom signala.

Pod usaglašenošću se podrazumeva da između rada signala (signalnih planova) duž poteza ili na složenoj raskrsnici postoje fiksne vremenske relacije u smislu početka pojedinih signalnih pojmova (tzv. "faznih pomaka"). Koordinisan rad svetlosnih signala se primenjuje prvenstveno sa ciljem da se minimizira vreme putovanja i maksimizira kapacitet saobraćajnice.  Sa gledišta pojedinačnih korisnika povećava se verovatnoća prolaska sistemom koordinisanih raskrsnica bez zaustavljanja na usputnim signalima, a ovakava način upravljanja se popularno naziva "zeleni talas".

Svaka saobraćajna mreža ili zona u sebi sadrži jasno izražene koridore koji su nosioci osnovnih dinamičkih tokova dominantno tranzitnih karaktera u odnosu na svoje neposredno okruženje. Kvalitetno opsluživanje ovog saobraćajnog zahteva koji obimom i značajem dominira u mreži je prioritetno, a logika koordinisanog rada signala ostaje najefikasiniji način realizacije toga cilja. Rad ostalih signala u mreži najčešće biva podređen zahtevima koordinisanog rada signala duž glavnih koridora mreže.

Saobraćajna zagušenja su već niz godina neizbežno obeležje velikih gradova širom sveta. Brojne upravljačke strategije koje su namenjene smanjenju intenziteta i trajanja saobraćajnih zagušenja kao i njihovom što efikasnijem otklanjanju velikim delom su zasnovane na koridoru kao nosiocu dinamike saobraćajnog procesa u urbanom saobraćajnom sistemu i visokokapacitativnom elementu mreže. To doprinosi još većoj aktuelizaciji koordinisanog rada signala u sklopu upravljanja saobraćajem na koridoru. 

Osnovne prednosti koordinisanog načina rada signala su:

  1. obezbeđuje se viši nivo usluge usled smanjenja broja zaustavljanja i većih brzina u toku,
  2. obezbeđuje se viši kapacitet, jer se raspoloživo vreme efikasnije koristi,
  3. brzina toka vozila je ravnomernija, jer se ona kreću u talasu,
  4. broj nezgoda se smanjuje jer je vreme strogo podeljenjo između pešaka i vozila
  5. kvalitetnije opsluživanje tokova pogoduje održvanju visokog ranga saobraćajnice i privlačenju gradskog "tranzinog" saobraćaja sa elemenata mreže nižeg ranga,
  6. smanjeni su negativni ekološki uticaji...

Postupak projektovanja koordinisanog rada svetlosnih signala  

  1. Inicijalno definisanje početka i kraja tretiranog poteza saobraćajnice,
  2. Inicijalno definisanje čvorova na saobraćajnici
  3. Definisanje merodavnih saobraćajnih slika
  4. Definisanje inicijalnog režima saobraćaja na saobraćajnici
  5. Utvrđivanje merodavne raskrsnice za proračun dužine ciklusa i bazne raspodele zelenih vremena
  6. Izbor brzine kretanja vozila u koordinaciji (brzina koordinacije)
  7. Proračun upravljačkih elemenata rada svetlosnih signala u koordinaciji
  8. Projektovanje rada svetlosnih signala u koordinaciji (generisanje prostor-vreme dijagrama)
  9. Modifikacija inicijalnog režima saobraćaja
  10. Algoritam izmene programa
  11. Proračuni kapaciteta, nivoa usluge i kvaliteta koordinacije
  12. Definisanje potrebne opreme za realizaciju upravljanja